Ужина за најмлађе: најчешће грешке и оне које треба избегавати. Ево како да направите прави избор!
Према препорукама педијатара, дневни унос калорија детета треба поделити на 4-5 оброка: доручак плус ужина 20%, ручак 40%, ужина 10%, вечера 30%. Делови морају одговарати узрасту детета. Тако да се грицкалице и грицкалице, ако се пажљиво бирају, добро интегришу у исхрану одојчади и део су добрих дневних навика.
Никада није прерано за добар почетак. Здравље детета заправо почиње врло рано, чак и од пренаталног периода. Управо током чекања, а затим од рођења до прве две године живота могу се поставити темељи за будуће здравље. То је такозваних првих 1.000 дана, који су фундаментални за његов развој. У ствари, научна истраживања су показала да исхрана игра суштинску улогу у овом периоду живота. У ових 1.000 дана постоје неке кључне фазе и за здравље будуће одрасле особе: то су месеци трудноће, дојења и дојења.
Међу овим, одвикавање је један од кључних тренутака: од шестог месеца беба је спремна да интегрише мајчино млеко са другом храном. У овом деликатном тренутку сазнаје нове укусе и укусе. И у овом тренутку морате почети са успостављањем правилне дијете.
Неопходно је обратити пажњу на квалитет и разноврсност намирница које чине исхрану детета, избегавајући додавање соли или шећера: дете ће тако научити да познаје и цени природан укус намирница. И пазите на порције! Превише јела може допринети будућим проблемима са прекомерном тежином и гојазношћу. Само се обратите свом педијатру за савет како да подесите правилну исхрану за бебу и пажња се мора наставити чак и док беба расте. У ствари, немојте упасти у грешку, на пример са две године, сматрајући га већ „малом одраслом особом“ и нудећи му исту храну као и остатку породице, једноставно у мањим порцијама.
Маленом је потребна специфична исхрана која гарантује добар баланс између макронутријената, попут протеина, и микронутријената, попут гвожђа и натријума. Постоје специфичне намирнице за рано детињство, које прате дете од одбића до треће године живота: то су производи направљени искључиво за њега, који гарантују задовољење његових нутритивних потреба уз максималну безбедност.Законодавство о храни за бебе је у ствари много рестриктивније у смислу сигурности сировина и омогућава бољем заштити дечјег тела од остатака загађивача који су потенцијално присутни у храни.
Велика пажња мора се посветити и избору грицкалица и грицкалица, не мање важних од осталих оброка. Поготово што су то тренуци у којима пречесто претерујемо са употребом шећера. Један проблем на који треба обратити посебну пажњу од дојења надаље је ризик од вишка шећера. Одојчад и мала деца често конзумирају много једноставније шећере, односно шећере који се додају храни, у поређењу са процентом од 10% укупне енергије коју препоручује СЗО, Светска здравствена организација. Шећери који су присутни, на пример у сирупима или воћним соковима. Према СЗО, смањење од 5% донело би још више здравствених користи.
Ове супстанце нису неопходне за тело, већ се додају само да би се повећао слатки укус хране, спречавајући дете да цени аутентичне и природне укусе. Ако у овим деликатним годинама претерујете са једноставним шећерима, као одрасли бићете склони да преферирате слађе укусе. Осим тога, шећерни производи садрже такозване „празне калорије“. Деца која конзумирају превише шећера добијају мале количине микронутријената као што су калцијум, цинк, рибофлавин, ниацин и фолна киселина. Вишак слободних шећера такође повећава ризик од каријеса. Коначно, шећери и посебно шећерна пића доводе до већег ризика од гојазности у детињству.
Након 12 месеци, чини се да су мајке још попустљивије у погледу конзумирања једноставних шећера. Али прави савет не недостаје. Педијатар зна како да наведе прави избор и упозорава на уобичајене грешке, попут злоупотребе соли и шећера. У ствари, породични педијатар остаје главна референтна тачка за исхрану деце.
Уопштено, одојчад и мала деца конзумирају много више слободних шећера, односно шећера који се додају храни, у поређењу са процентом од 10% укупне енергије коју препоручује СЗО, Светска здравствена организација. Шећери који су присутни, на пример у сирупима или воћним соковима. Према СЗО, смањење од 5% донело би још више здравствених користи. Бесплатни шећери нису неопходни за одојчад и малу децу. Запамтите да се ове супстанце додају само ради повећања слатког укуса хране. Ако у овим деликатним годинама претерујете са бесплатним шећерима, одрасли ће вас навести да преферирате слађе укусе. Осим тога, шећерни производи садрже такозване „празне калорије“. Деца која конзумирају превише шећера добијају мале количине микронутријената као што су калцијум, цинк, рибофлавин, ниацин и фолна киселина. Вишак слободних шећера такође повећава ризик од каријеса. Коначно, шећери и посебно шећерна пића доводе до већег ризика од гојазности у детињству.
Након 12 месеци, чини се да су мајке попустљивије у погледу конзумирања једноставних шећера. Овај тренд доводи до „прекорачења“ препоручене границе. Али прави савет не недостаје. Педијатар зна како да укаже на исправне изборе и упозорава на уобичајене грешке, попут предвиђања употребе крављег млека пре године и раног увођења соли и шећера. Постоје и посебни производи за децу, регулисани ад хоц законодавством, који гарантују нутритивну сигурност и квалитет. Међутим, породични педијатар остаје главна референтна тачка за исхрану деце.
