Шта је потребно италијанској школи након Цовид-19?

Хитна ситуација у вези са ЦОВИД-19 изненада је редефинисала навике и начин живота свих људи широм света. У Италији, једној од првих погођених земаља, има око 10 милиона девојчица, дечака и адолесцената који на својој кожи пате од катастрофалних последица УНИЦЕФ је озбиљно забринут због утицаја пандемије, па тражи од владе да приступ образовању, здравственим услугама и заштити буде заштићен и загарантован за сву децу и адолесценте, чак и у хитним случајевима и после хитних случајева.

Зашто је хитно спровести план отплате на националном нивоу

Рутина деце и адолесцената је поремећена у овом периоду, затварањем школа, изолацијом код куће, недостатком активности на отвореном и тренуцима дружења са пријатељима. У неким случајевима деца су била сведоци болести и изненадни губитак блискости Ове ситуације могу изазвати, а у многим случајевима и већ проузроковати, проблеме који угрожавају здравље, физичко и ментално благостање, посебно у ситуацијама друштвене и културне маргинализације или у одређеним условима инвалидитета.

Штавише, у области образовања, тренутна ситуација је оптеретила школски систем, погоршавајући постојеће критике.Неопходно је интервенисати одговарајућим политикама како би се сузбиле образовне неједнакости и друштвени јаз који се повећава, јачајући партнерство између школа, трећег сектора и образовних заједница. Из тог разлога данас радимо заједно са институцијама и другим организацијама на доприносу ревизији школског плана. Конкретно, молимо вас да:

Такође видети

Трансвагинални ултразвук: шта је то и када је потребно

Усисни рефлекс код новорођенчета: шта је то и чему служи?

Апгар индекс: чему служи и како оценити резултат

• Нико није искључен

Изразом "нико није искључен" намеравамо да осмислимо интервенције за подршку најугроженијој деци и младима и подручјима која су највише погођена сиромаштвом у образовању пре и после ванредне ситуације. Хитна ситуација у вези са ЦОВИД-19 истакла је низ разлика и неједнакости у национални ниво за децу и њихове породице да приступе интернету, а самим тим и онлајн подучавању. У очекивању поновног отварања школа у септембру, поред здравствене безбедности, потребан је координиран одговор који ће гарантовати свој деци - посебно онима са инвалидитетом или у условима озбиљне породичне невоље - да поврате изгубљено учење и наставе студије кроз персонализоване интервенције које воде рачуна о индивидуалним потребама.

• Финансијско образовање

Циљ је додијелити значајна дугорочна средства за квалитетно образовање, будући да су у Италији јавни расходи за образовање међу најнижим у Европи. Наша земља, заправо, улаже само 7,9 % јавне потрошње на образовање, што је ниже од оне у све остале државе чланице Европске уније. Ова ванредна ситуација показала је последице које ниска економска улагања у образовање могу генерисати у тешким ситуацијама. Недостатак дигиталне обуке за наставнике, потешкоће у приступу уређајима за даљинско учење и општа сложеност поновног конфигурисања школе простор за безбедан повратак у школу неки су од аспеката који нажалост захтевају не само добре менаџерске способности појединачних менаџера, већ пре свега огромну економску подршку државе. Потребно је, поред тога, израдити дугорочни план финансирања до оне изванредне за хитне случајеве, усмерене на постизање квалитетног образовања како би нове генерације биле спремне и способне да генеришу раст и развој наше земље.

• Улагање у образовне услуге за децу (0-6) широм земље

Подаци које је објавио ИСТАТ о систему социо-образовних услуга за рано детињство потврђују да је у нашој земљи ова врста услуга прилика која је још увек резервисана за неколико деце. Потребно је ојачати присуство на целој националној територији квалитетних образовних и школских услуга за децу од 0 до 6 година, фаворизујући похађање, нарочито, деце која припадају породицама у тешким ситуацијама и такође припремајући широко распрострањену стратегију подршке за родитељство, будући да је то тако деликатан тренутак за развој личности. Ову услугу тренутно карактерише снажан недостатак хомогености на националном нивоу; само кроз дефинисање националног плана за образовне услуге од 0 до 6 година биће могуће борити се против неједнакости гарантујући једнаке образовне могућности за све.

• Активирати национални план

У тако деликатном тренутку, неопходно је ограничити аутономију појединих школа и дискреционо право менаџера у испуњавању смерница, а да би се то учинило потребно је активирати план који је координиран на националном нивоу. УНИЦЕФ тражи да се методе спровођења смерница координишу на националном нивоу, а не делегирају локалним управама и појединим школама, како би се што више уједначила примена директива. Потребна је дефиниција стандарда. Минимални и улагање додатних средстава у ту сврху.

• Услуге психолошке подршке за сву децу и младе којима су потребне

Социјална изолација због пандемије, коју су дјеца и млади доживјели током мјесеци карантина, имала је многе психолошке посљедице, посебно у контексту веће угрожености. Из тог разлога, УНИЦЕФ позива на подстицање могућности коришћења квалитетних облика психолошке подршке, након поновног отварања образовних услуга, у свим школама. Од суштинске је важности да школе могу гарантовати управљање стресом и специфичним поремећајима узрокованим изолацијом и доживљеним ванредним стањем, кроз посебну обуку особља и већа структурна улагања, за спровођење мера психолошке подршке. Неопходних за подстицање благостања свако дете, дете и адолесцент.


Кликните овде да бисте подржали циљ или сазнали више о Уницефовим иницијативама.